Hram Uspenje Presvete Bogorodice smešten je u srednjem delu sela.
Na hramu su izvršena novija dograđivanja. Od starog objekta sačuvan je samo zadnji apsidalni deo. Istorijski izvori ukazuju na duboku starost hrama. Prema podacima iz popisa sakralnih objekata niške eparhije iz 1899. godine, hram u Crnoljevici Uspenje Presvete Bogorodice zidan je za vreme Nemanjića.To potvrđuju i podaci o postojanju sela u XV veku.
Selo Crnoljevica se prvi put pominje u turskom zbirnom popisu Vidinskog sandžaka iz 1466. godine.
U tom najstarijem sačuvanom popisu svrljiškog kraja zapisano je, pod nešto izmenjenim nazivom, selo Crnilevce, koje spada pod Svrljig, porodica 25, neoženjenih 5. Selo je ulazilo u sastav timara Jakuba, sina Bahšije.
Presveta Djeva Marija, Bogorodica, posrednica našeg spasenja, poživela je još dosta dugo posle Vaznesenja Sina svog. Dok je umirao na krstu, Sin njen, Isus Hristos na čuvanje ju je predao svetom Jovanu Bogoslovu. U njegovom domu, na Sionu, živela je ona u neprestanoj molitvi iščekujući dan kada će otići Sinu svom. Često je pohodila sva ona mesta, koja su podsećala na velike događaje i velika dela Sina njenog. Svojim molitvama, savetima, krotošću i trpeljivošću pomagala je ona svetim apostolima u širenju Božje reči. Najduže vremena u molitvi provodila je na Jeleonskoj Gori, moleći Boga da je što pre uzme sebi.
I tako jednom dok se molila javi joj se arhangel Gavrilo i blovesti joj da će kroz tri dana da se upokoji, našta se ona veoma obradovala. Poželela je da pre svog upokojenja vidi još jednom sve apostole i želja joj bi ispunjena. Nošeni krilima anđela i na oblacima, skupiše se svi apostoli da poslednji put zablagodare ovoj Majci nad majkama, Presvetoj Bogorodici. Oprostivši se od njih, ona predade svoj duh Bogu. Kovčeg sa njenim svetim moštima uz pratnju mnoštva hrišćana preneli su u Getsimanski Vrt, u grobnicu roditelja njenih, Svetih Joakima i Ane. Dok su ga nosili kroz grad, iz njega se neprestano širio blagouhani miris. Jedan od jevrejskih sveštenika drznu se te rukama dohvati kovčeg, ali mu u tom trenutku obe ruke otpadoše, te on poverova u Hrista i one mu se povratiše.
Ovaj tekst je nastao u cilju promocije opštine Svrljig i crkvene opštine Svrljig kroz projekat koji je sufinansiran od strane Opštine Svrljig.
