Kako čuvamo prirodu oko nas, pitanje je koje se postavlja svakodnevno, a odgovor je veoma prost i može stati u nekoliko fotografija.
Vrlo malo vodi se računa o rečnom koritu i bedemima pored Svrljiškog Timoka, ali i o drugim delovima Svrljiga, kao što je gradski park, park pored železničke stanice, deo oko Centra za turizam, kulturu i sport, sportsko-rekreativnog centra ‚‚Pastirište” i dr…
Za mnoge opštine i gradove reka predstavlja izvor zdravlja, izvor života, ali to očigledno ovde ne važi. Pored Svrljiškog Timoka i u njemu možete videti staklene i plastične flaše, staru odeću i obuću, predmete od plastike, leševe raznih životinja i sl.
Obe strane bedema su osvetljene i uređene za šetače, pa u toku dana, a pogotovu vikendom u ovom delu Svrljiga prođe veliki broj ljudi. Ono što je uočljivo je nedovoljan broj kanti za smeće, ali i kulture u narodu koji zagađuje svoju okolinu bacajući flaše, opuške, obuću, odeću, isipa komine, kupus i mnogo što šta u tu jednu reku koju imamo.
Ovom prilikom apelujemo na građane da povedu računa i čuvaju prirodu, kao i na nadležne da nesavesne građane opomenu, odnosno zakonski sankcionišu ukoliko se ne ponašaju domaćinski prema svojoj opštini.
Prilog je deo projekta ,,Ekologija je naša budućnost” koji je sufinansiran od strane Opštine Svrljig.
2 Komentara
Nekoliko godina unazad posle završene belmužijade organizator sportskog dela takmičenja baca gume u Timok. To možete videti od malog mosta do brane zato što im je tu bilo zgodno da ih samo skotrljaju u reku, a ove godine su ostavili jednu gumu pored fudbalskog stadiona možda da bi se ovce igrale sa njom. Svrljiski novinari pozabavite se ko je zadužen da sakuplja smeće posle jedne takve manifestacije i ko baca gume u reku, a nemojte samo da izvestavate ko bere kukuruz i ko teli kravu.
Lepo je što se neko setio ove teme, apsolutno se slažem sa autorom teksta, ali moram da dodam da se nebriga, čak surovost prema reci ogleda i u tome što su uništene sve vrbe koje su je oduvek štitile od sunca, vetra i pomagale joj u prirodnom prečišćavanju vode. Nekada lepa reka pretvorena je u običan kanal koji bi i bez djubreta bilo žalosno gledati. Ako stvarno volite reku i poštujete prirodu, spomenite i to.