Prosečne maloprodajne cene benzina i dizela u regionu blago rastu četvrtu nedelju uzastopno, pri čemu je među zemljama u regionu dizel najskuplji u Albaniji i Srbiji, prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).
Od početka februara u Srbiji je litar benzina u proseku skuplji za 4,77 dinara ili 3,9 odsto, a dizela za 5,26 dinara ili 4,2 odsto. Prosečna maloprodajna cena benzina u Srbiji je 128,05, dizela 130,37 i autogasa 65,66 dinara za litar.
Isti trend rasta imaju cene goriva i u zemljama u okruženju.
Najskuplji benzin BMB 95 u regionu plaćaju Grci, i to 1,26 evra po litri, a slede ih Slovenci sa 1,18 evra. Srbija je među 11 rangiranih zemalja, s cenom benzina od 1,04 evra, u donjem delu tabele, na 7. mestu, dok je ovo gorivo najjeftinije u Bosni i Hercegovini, gde litar košta 0,89 evrocenti.
Kada je reč o dizelu EN590, Albanija je sa cenom od 1,16 evra po litri najskuplja u regionu, a odmah iza nje je Srbija sa iznosom od 1,06 evra, dok je Makedonija ubedljivo najjeftinija s cenom od 0,73 evrocenta.
Vozači čiji su automobili na gasni pogon, TNG Autogas EN589 će najviše platiti u Mađarskoj i Crnoj Gori, gde to gorivo košta 0,65 evrocenti. Što se tiče autogasa, Srbija je i ovde u “zlatnoj sredini”, sa cenom od 0,53 evrocenta, a najnižu cenu ovog goriva plaćaju Bugari 0,41 evrocent i Makedonci 0,35 evrocenti.
Iz UNKS-a podsećaju da počinje period intenzivnih poljoprivrednih radova, kada dplazi do sezonskog rasta potrošnje dizel goriva, i upozoravaju da kompanije koje posluju na legalnom tržištu sve teže izlaze na kraj sa nelojalnom konkurencijom na “crnom tržištu”, jer se dizel, koji je pronašao put da se ilegalno dopremi u Srbiju, danas nudi u internet oglasima uz kućnu dostavu.
Ove godine nema regresiranog goriva, pa pošto poljoprivrednicima nisu potrebni fiskalni računi mnogi su spremni da preuzmu ne mali rizik koji sobom nosi loš kvalitet goriva i da kupe gorivo po nižoj švercerskoj ceni.
– Tako smo svedoci paradoksalne situacije u kojoj kompanije koje legalno posluju moraju dodatno da finansiraju mera države za povećanje nadzora tržišta, a kada izađu na to tržište sreću se sa nepremostivom barijerom nižih cena švercerskih kanala koji su pošteđeni plaćanja bilo kakvih državnih dažbina – saopštio je UNKS.
Ukoliko se hitno ne preduzmu rigorozne mere kontrole, naročito u agrarnim područjima, na velikom gubitku će pre svega biti potrošači zbog sumnjivog kvaliteta goriva koje kupuju na crnom tržištu, zatim naftne kompanije zbog pada prometa, a svakako i država odnosno svi građani Srbije, zbog smanjenja fiskalnih prihoda po ovom osnovu, tvrde u UNKS-u.
(Blic)
