Округли сто на коме су презентовани резултати истраживања о толеранцији младих и поштовању људских права одржан је 14. децембра у сали Општине Сврљиг. Организатори скупа су Друштво за заштиту и унапређење менталног здравља деце и омладине из Ниша и Денизен – Центар за грађански активизам Сврљиг, и одржан је као део пројекта „Мрежа младих за људска права и толеранцију – Омладинска мрежа“ уз подршку Делегације Европске уније у Републици Србији.
Истраживање, које је спроведено на узорку од 300 младих који живе на територији општине Сврљиг, је имало за циљ да дефинише проблеме са којима се млади сусрећу у области толеранције и поштовања људских права у својим срединама и укаже на приоритете у решавању тих проблема.
Показало је да две трећине младих у Сврљигу је довољно информисано о људским правима, толеранцији и антидискриминацији и те информације је у највећем броју случајева добило преко медија, али је 45% чуло за рад организација које се баве људским правима, а тек нешто више од 10% је учествовало у њиховом раду.
Половина испитаника сматра да су људска права у њиховој заједници угрожена и да постоји дискриминација појединих друштвених група, медју којима су они препознали Роме као најугроженију категорију, затим, избегла и расељена лица, особе са инвалидитетом итд. Међу угроженим категоријама при врху листе су незапослена лица и млади.
Најбољи начини борбе против кршења људских права и дискриминације су кажњавање оних који дискриминишу и крше људска права, али и едукација у школама и другим институцијама као превенција.
Младима су познати случајеви дискриминације, а 14% је чак учествовало у томе. Највише предрасуда млади испитаници показују према особама другачијег сексуалног опредељења и ХИВпозитивним особама и не би волели да се друже са њима, што потврђује потребу за едукацијама из области људских права.
Скоро 80% младих није задовољно животом у Сврљигу, а најчешћи разлози за то су недостатак радних места и спортских терена, док је на трећем месту одсуство забавних и културних садржаја. Око 90% њих не партиципира у животу заједнице, а тек 10% је укључено у неке активности на решавању проблема. Од оних који не партиципирају, скоро 30% би се укључило у рад неке организације или кроз семинаре, радионице, акције, итд.
На основу резултата истраживања у Сврљигу, може се закључити да је убедљиво највећи проблем младих недостатак радних места и спортских терена, што је и разумљиво обзиром на низак степен економске развијености привреде и општине у целини, због чега је слаба и инфраструктура намењена младјој популацији. У таквом економском окружењу угроженост појединих група, још више долази до изражаја и доводи до већег степена дискриминације.
Пошто се економска питања не могу брзо решити, остаје места за превентивно деловање и заговарање за побољшање услова живота кроз изградњу инфраструктуре и стварања могућности за веће запошљавање младих, посебно Рома, расељених лица и особа са инвалидитетом.
Такође, истраживање је требало да помогне у избору проблема (области) којима ће се млади бавити на локалним акцијама и за које ће тражити решења у својим заједницама.
Млади који су учествовали на округлом столу су као приоритетне области даљег деловања и осмишљавања локалне акције препознали:
· Мини сајам запошљавања у сарадњи са локалним бизнис сектором и Националном службом за запошњавање;
· Употпуњавање културних садржај повратком у биоскопску салу, где би у складу са резултатима истраживања могли да се емитију филмови о људким правима и остали циклуси филмова;
· Група младих из средње школе је заинтересована за покретање драмске секције која би програмски могла да се бави промовисањем толеранције и различитости;
· Организовање спортских дешавања који промовишу толеранцију; и
· Организовати семинаре, радионице и трибине у школама и организација грађанског друштва као превентивне активности.
