Vrbovanje na internetu sastoji se, po pravilu, od nekoliko koraka:
Prvi korak jeste prikupljanje informacija o potencijalnoj žrtvi. Internet predatori posećuju različita mesta na internetu (profile na društvenim mrežama, blogove, forume, pričaonice) kako bi prikupili što više ličnih informacija o žrtvi: njenom uzrastu, polu, fizičkom izgledu, mestu življenja, osobinama ličnosti, interesovanjima, hobijima, osobama sa kojima komunicira i sadržaju komunikacije.
Kada prikupe dovoljno informacija o potencijalnoj žrtvi, sledeći korak jeste iniciranje komunikacije sa njom.
U komunikaciji sa potencijalnom žrtvom, internet predatori gotovo uvek prikrivaju svoj pravi identitet, pretvaraju se da su neko drugi, najčešće vršnjaci (sličnih godina i interesovanja), skrivaju se iza lažnih imena, nadimaka, fotografija itd.
Na početku komunikacije, po pravilu, postavljaju uopštena i ne previše lična pitanja, zbijaju šale, pričaju viceve ili na druge načine pokušavaju da zabave, pridobiju potencijalnu žrtvu i uspostave sa njom „prijateljski odnos”.
Kada se „zbliže” sa žrtvom, upućuju joj direktnija pitanja: sa kog uređaja komunicira (ličnog ili zajedničkog), gde se taj uređaj nalazi, da li je sam/a u sobi, kod kuće, gde su roditelji, u koje su vreme prisutni i sl.
Ukoliko „internet prijatelj” prekine razgovor ili dopisivanje sa detetom čim sazna da ono nije samo u sobi, kod kuće ili da roditelji/odrasli imaju uvid u njegove trenutne aktivnosti na internetu, to može ukazivati na činjenicu da je reč o internet predatoru!
Internet predatori nastoje da se pokažu u što boljem svetlu. Pokazuju spremnost da saslušaju i razumeju, razgovaraju o važnim temama i aktuelnim problemima (odnosima sa vršnjacima i odraslim važnim osobama) i pružaju bezrezervnu podršku. Obično nude besplatne poklone, nesebično pohvaljuju, govore ono što misle da žrtva želi da čuje i stavljaju se na njenu stranu.
Kada pridobiju žrtvu i steknu njeno poverenje, počinju da pokazuju svoje „pravo lice”, manipulišu i kontrolišu njeno ponašanje. Mogu insistirati na dobijanju tačnih informacija o tome šta žrtva radi, gde i kada boravi, s kim se druži, ali i pokazivati negodovanje, ljutnju i bes ukoliko ne dobiju tražene informacije.
Internet predatori obično traže od žrtve da im pošalje svoje fotografije ili video-snimke bez odeće ili u nekoj provokativnoj pozi. Neretko i sami šalju svoje fotografije (ili fotografije za koje tvrde da su njihove), video snimke, linkove sa eksplicitnim seksualnim sadržajima, a potom traže od žrtve da ih izbriše, „da ne bi imala probleme ako to neko vidi”, podučavaju je različitim seksualnim tehnikama, a sve to obavijeno je velom tajne!
Ako „internet prijatelj” tokom komunikacije sa detetom insistira na tome da ono uključi kameru na svom uređaju i pokaže obnažene delove tela ili celo telo, a tokom razgovora nikada ne uključuje svoju kameru, to može ukazivati na činjenicu da se radi o internet predatoru!
Kada dođu u posed ličnih sadržaja, internet predatori ucenjuju žrtvu: traže od nje sve više informacija uz pretnje da će u suprotnom obznaniti, proslediti ili javno objaviti informacije koje već poseduju. Ili, još ozbiljnije, traže upoznavanje sa žrtvom ili sastanak uživo!
Ovaj tekst deo je projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Svrljig u prvoj polovini 2021. godine.
