Rođena 7. 1. 1992. godine u Nišu. Nakon srednje Umetničke škole na smeru likovni tehničar završava Akademiju umetnosti, osnovne i master studije 2016. godine na slikarskom odseku u klasi Mr. Katarine Đorđević.
Predsednica Udruženja mladih umetnika Svrljiga „Timakumus“. Izlagala na 4 samostalnih i 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Nišu.
Umetnica svoju viziju izražava kroz slikarstvo, kao i multimedijalnim delovanjem kroz umetnički video rad, izvođenjem umetničkih performansa i skulpturu.
Kojim temama se najviše bavite u Vašem radu?
Ono što je tematski uvek prisutno u mom radu jeste energija, sila koja nije opipljiva ali je uvek prisutna. U mom radu je često prisutno i ljudsko biće koje tom energijom raspolaže, opipava i komunicira sa spoljašnjim svetom ili je to pak čist lični doživljaj nečega kroz energični apstraktni spoj jarkih boja na slici. Moja poslednja serija radova pod nazivom UDAH-IZDAH govori o odnosu između ljudskog bića i njegovog prirodnog staništa, njegovog stanja svesti i duhovnosti.
Kolorit koji preovladava na Vašim slikama?
Osnovne boje, jarke, čiste boje, žuta, crvena, plava. Sukobljavanje kontrasnih boja mi je oduvek bila zanimljiva, promišljanje kako postići harmoniju među njima kroz kompoziciju i potez.
Šta Vas pokreće? Gde najčešće pronalazite inspiraciju?
Pokreće me lepota življenja. Inspiraciju pronalazim svugde oko sebe i u sebi, u stenama, nebu, priči, lepim mislima, zvucima. Ideje koje mi nastaju iz glave ispoljavam kroz video rad, skulpturu, crtež.
Otkud interesovanje za art performans?
Na četvrtoj godini studija moje ideje su prelazile okvire platna slika nije bila dovoljna da prikažem ono što osećam, odlučila sam da pokušam i kroz skulpturu i video performans, kasnije sam se osmelila i na lajv performans, prvi sam izvela na Dev9t festivalu u Beogradu. Zahvaljujući kolegi Ivici Stošiću koji je kamerom zabeležio ta izvedba je dostupna na mom Jutjub kanalu.
Ubrzo nakon performansa Open your eyes na tvrđavskom mostu u Nišu za vreme likovne kolonije Art to go jazzy 2017. shvatila sam da sam krhka za takvu vrstu pritiska iako je lajv performans prošao bolje nego što sam očekivala sa neverovatnom povratnom reakcijom publike. Razmisliću da li ću se u budućem radu usuditi da nastavim u tom smeru ili ću se ipak zadržati samo na video radu. Poslednji video rad Breathe in-breathe out mi je doneo učešće na Bienalu moderne umetnosti na Malti i dostupan je publici na njihovoj Fejsbuk i Instagram stranici. Očekujem još prilika za prikazivanje ovog rada.
U kom smeru se kreće Vaša umetnost?
I dalje radim na realizaciji koncepta Breathe in-breathe out sa kojim sam započela 2019. godine. Ovaj koncept podrazumeva video rad, fotografiju, skulpturu i instalaciju. Dosta eksperimentišem sa materijalom koji upotrebljavam u skulpturi (metal, pur pena, žica, termosilent) kao i u tehnici crtanja preko fotografije (crtež na pvc folijama). Za razliku od mojih slika u ovom projektu preovladava bela boja koja predstavlja skup energije, a centar ideje je ljudsko biće koje u delima predstavljam ja tj. moj alter ego. Ideja je da napravim ambijentalnu samostalnu izložbu. Izložba bi imala za cilj da probudi svest o ljudskoj egzistenciji i njegovom mestu i ulozi u prirodi. Zahvalna sam kolegama Aleksandru Milojiću i Ivici Stošiću bez čije pomoći ne bih uspela da sa tehničke strane realizujem ideju kao i Nenadu Tasiću koji mi je ustupio svoj muzički studio i pomogao da snimim zvuk za video rad.
Kako vidite savremenu umetnost?
Savremenu umetnost vidim kao more raznovrsnosti i neiscrpne energije. Neverovatne varijacije i kombinacije različitih elemenata u službi umetnosti odgovor je na vreme, zbivanja i dešavanja u svetu. Razvijanje tehnologije danas umnogome utiče i na razvijanje umetnosti. Umetnost ide u korak sa haosom koji nas okružuje vrlo često u ulozi upozorenja kao reakcije na taj haos.
Koliko ste aktivni u umetničkoj zajednici?
Aktivna sam onoliko koliko mi realan život i obaveze dozvoljavaju, a to nije onoliko koliko bih želela. Posao koji skoro tri godine radim nije u mojoj struci i oduzima mi dosta vremena i energije. Pored svega, trudim se da ostanem dosledna svojoj umetnosti i nadam se poslu koji mojoj struci odgovara i dopušta da se u tom smeru razvijam.
Zbog čega ste želeli da se bavite umetnošću? Na koji je način uticala na Vas?
Prvo sećanje na zainteresovanost za crtanje me vezuje za moju baka Vidu koja me je učila da gledajuci reprodukcije iz slikovnice prenosim olovkom na papir, potvrda mog umeća je bilo oduševljenje učiteljice Biljane mojim crtežima iz likovnog, a konačnu potvrdu da imam talent za likovnu umetnost dobila sam u osnovnoj školi od nastavnika srpskog, Damira Jocića, tada sam ozbiljno počela da razmišljam o umetnosti, shvatila sam da biti umetnik može biti profesija i pohrlila ka tome. Umetnost je dozvoljavala da izrazim ono sto osećam, po prirodi sam zatvorena i povučena, umetnost me oslobađa.
Kako izgleda biti umetnik? Da li to ima nekih svojih prednosti?
Biti umetnik znači biti bogat duhom, to je način življenja i izražavanja ideje mada je vrlo često i teško jer se od umetnosti ne može preživeti, bar ne u našoj zemlji, mnoge moje kolege su bez posla i na rubu egzistencije što je jako sramno za kulturu u našoj državi. Sama umetnost traži puno kreativne energije i posvećenost. Jako je teško izbalansirati umetnički rad sa poteškoćama koje nam život servira, naročito ako bavljenje umetnosću nije primarno zanimanje. Prednost može biti kreativan beg od svakodnevice, svojevrsni mir, opšti osećaj za estetiku. Širok je spektar zanimanja, pravaca gde umetnik taj osećaj za lepo i ideju može da primeni.
Kakav utisak na Vas je ostavila neka od likovnih kolonija na koje ste učestvovali?
Svaka likovna kolonija na kojoj sam učestvovala je posebna priča, posebni doživljaj i lepota, uvek je dragoceno ostvariti kontakt sa kolegama slikarima, na likovnim kolonijama se dešavaju prava prijateljstva i lepe saradnje. Nakon skoro dve godine pauze, ne učestvovanja na likovnim kolonijama zbog posla pozvana sam na Koloniju na Kosovu koju nipošto nisam želela da propustim. Dozvolila sam sebi da uživam i nahranim svoju dušu lepotom, smehom, dobrim ljudima ali i da proživim emociju ljudi koji tamo žive. Emociju i sećanje koju su mi preneli kroz priču sam na svoj način pokušala da pretočim potezima boje na platnu. Na jednom platnu preovladava crna boja, što nije autentično za moje slikarstvo i mnogi ljudi koji prate moj rad su iznenađeni, pitaju, moj odgovor je da sam dopustila da na taj način preovlada i nemir koji sam osetila.
