Meštani Plužine posle 100 godina prisustvovali Svetoj Liturgiji u novoizgrađenoj svetinji

Meštani Plužine, okolnih sela i ostali Svrljižani, danas su po prvi put, nakon stotinu godina, imali priliku da prisustvuju služenju Svete Liturgije u novoizgrađenom verskom objektu u centru sela, kod zavetnog krsta.

Svetu Liturgiju u novoizgrađenom verskom objektu služili su parosi Nikola Miljković i Mladen Markinković, a ovom Hrišćanskom činu prisustvovao je veliki broj vernika i žitelja Plužine.

Milosavljević Siniša, predsednik MZ Plužina, bio je dobar domaćin ovoj svečanoj proslavi seoske slave, kojoj je prethodila litija, a kasnije i prigodno posluženje upriličen kulturno-zabavnim programom.

Kolač za narednu godinu preuze je narodni poslanik Milija Miletić, rekavši da opština brine o svrljiškim selima i o svojim meštanima.

Hvala svima koji su došli da uveličaju današnji dan i praznik sela. Drago mi je da je naše selo posle stotinu godina dobilo ovakav objekat, te da ćemo se svake godine i svakog praznika okupljati ovde, poručio je Miletić svojim zemljacima u Plužini.

Miletić je najavio mnoge inicijative koje će se sprovoditi u ostalim selima svrljiške opštine, za dobrobit sela i meštana koji tamo žive.

SVETI PROROK JEREMIJA – POLJOBRANIJA

Rođen na šest stotina godina pre Hrista u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima.

Počeo prorokovati u petnaestoj svojoj godini u vreme cara Josije.

Prorokovao pokajanje caru i velikašima i lažnim prorocima i sveštenicima; i u vreme toga cara Josije jedva spase život svoj od ubistvene ruke ogorčenih velikaša.

Caru Joakimu proreče, da će njegov pogreb biti kao pogreb magarca, tj. izbaciće se mrtav van Jerusalima, i telo će mu se dugo povlačiti po zemlji bez pogreba. Zbog toga bi Jeremija bačen u tamnicu.

Ne mogavši pisati u tamnici, Jeremija prizva Varuha, koji stade kod prozorčića tamnice, a on mu diktiraše. Kada caru bi pročitano ovo proročanstvo, gnevan car dohvati hartiju i baci je u oganj.

Promisao Božji spase Jeremiju iz tamnice, a na Joakimu se ispuni reč proročka. Caru Jehoniji proreče, da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom svojom i da će tamo umreti, što se sve uskoro i zbi.

Pod carem Sedekijom metnu Jeremija jaram na svoj vrat i hođaše kroz Jerusalim proričući pad Jerusalima i ropstvo u jarmu Vavilonjana. Pisao je roblju jevrejskom u Vavilon, da se ne nadaju povratku u Jerusalim, jer će ostati u Vavilonu sedamdeset godina, što se i dogodi.

U dolini Totef, pod Jerusalimom, gde su Jevreji prinosili idolima decu na žrtvu, Jeremija uze zdrav lonac u ruke i razbi ga pred narodom proričući skoro sokrušenje carstva Judejskoga. Uskoro Vavilonci zauzmu Jerusalim, cara Sedekiju ubiju, grad opljačkaju i razore, a ogroman broj Jevreja poseku u dolini Totef na mestu gde su deca klana na žrtvu idolima, i gde je prorok razbio ovaj lanac. Jeremija sa levitima uzme kivot iz hrama i odnese na brdo Navat, gde je Mojsej umro, i tu ga skrije u jednu pešteru.

Oganj pak iz hrama skrije u jedan dubok bunar. Primoran bude od nekih Jevreja da ide s njima u Misir gde proživi četiri godine, i tada bude od svojih sanarodnika kamenjem ubijen. Misircima prorekao sokrušenje njihovih idola i dolazak u Misir Deve sa Mladencem. Postoji predanje, da je sam car Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije. Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino preneto i sahranjeno u Aleksandriji.

(Deo teksta preuzet sa sajta SPC)