Juče su učenici i predstavnici Srednje škole ”Dušan Trivunac Dragoš” organizovali akciju čišćenja zelenih površina oko zgrade škole i na bedemu pored Svrljiškog Timoka.
U čišćenju ovog dela Svrljiga učestvovao je veliki broj učenika-volontera odeljenja II/2, a doprinos u akciji dali su i predstavnici škole i profesorka građanskog vaspitanja Vanja Spasić.
Akcija je sprovedena u cilju ulepšavanje okoline, ali i da služi za primer drugima da je više ne ugrožavaju smećem.
Ovom akcijom učenici su poručili nadležnima u Opštini da je potrebno postaviti veći broj kanti za smeće, prvenstveno oko Škole i duž bedema gde veliki broj ljudi cirkuliše.
Foto / info: A.Đ.
7 Komentara
Boze kad je ova Vanja postala prosvetni radnik!!!??? Pa dal takvi treba decu da vaspitavaju???
Vanja se trudila i postala prosvetni radnik. Završila fakultet sa najvišim ocenama. Inače, svojevremeno je bila đak generacije u školi u kojoj sad predaje. Ko je slušao predavanja ili čitao njene radove neka sudi. Vanja će postati i doktor nauka jer zna da se lakše razbijaju atomi nego predrasude. Tako i decu vaspitava, da veruju u moći razuma, da se ne plaše istine, da operu usta od tračeva, mnjenja i zabluda i bave se sopstvenom dušom. Jer ono što je u duši to na usta izlazi, zao jezik=bolesna duša. Gajeći mržnju štetite sebi, jer se vaša duša loše oseća. Žao mi vas je što nemate preča posla nego mojim životnim putem da se bavite. Razumem da ste prazni i rado bih vam pomogla. Izvolte na predavanje. Iako se atomi lakše razbijaju od predrasuda ne znači da su predrasude nesalomive.
Ovo li Vanja uspela posle 15 god da zavrsi fakultet ?
Da, USPELA je! Tačna informacija je da je završila posle 8 godina jer je 3 godine provela u krevetu zbog tumora, bolova, obilnih krvarenja i slično. I uspela je jer je borac. Sve vreme je radila dok je studirala jer nije želela da roditeljima guli kožu sa leđa kao 90% studenata. Pohađala je i uspešno prošla i 50ak seminara. Uspela je da završi fakultet, da pobedi smrt, da jalova rodi dete, da pobedi sve zlostavljače, saplitače, sabotere… I dalje se bori za prave stvari i uspeće još! Znam, bilo bi ti lakše da me nema, da ne sijam, da se ne borim, da ne uspevam, da nisam slobodna, samosvesna, borac… Bilo bi ti lakše da si u pravu, da tvoje stvaralaštvo zaseni moje i da sam ja taj koji tebi pljuje pod prozor. Ali ja se time ne bavim, znam ko sam i ne čekam da me drugi odrede. I hvala ti što misliš da sam Uspela jer ja taj osećaj nemam. Sve što znam je da se neprestano borim za svoje skromne ciljeve, za svoj hleb i za svoje dete. Drago mi je što si me zaustavio da se na trenutak osvrnem i primetim da pored svih prepreka uspevam. Hvala ti od srca. I hvala Bogu!
Hvala Bogu i za fakultet i za “fakultet”. Elem, vest je da su đaci poslali poruku našoj opštini, i vlastima i sugrađanima, da živimo okruženi smećem i da bi trebalo da se osvrnemo oko sebe i rešimo problem svi zajedno. Vest je da su deca svesna da je važno u kakvom okruženju živimo i da je bitno da se smeće pravilno i kontrolisano odlaže i zbog telesnog i zbog duhovnog zdravlja. I nisu samo poslali poruku, već su zasukali rukave i odradili veliku stvar. Komentari bi trebalo da budu “Bravo deco” i “Kad se sledeći put organizujete da pomognemo?”. Ali i ovako je dobro jer na praktičnom primeru imamo ono o čemu smo tokom godine pričali a to su mnjenja i predrasude kao duhovno smeće koje pada na oči da ne vide šta je pred njima i koje zaklanja svetlost da ne uđe u dušu pa je tim “ljudima” svaki korak skretanje sa puta ili u konkretnom slučaju sa teme. To su oni koji su bacači smeća i pod navodnicima i bez navodnika, i na prirodu i na ljude. Malo ih je al veliku štetu mogu da načine. Evo na delu kako zabludele duše pate u neznanju i mržnji da ni jedna plemenita dečija akcija ne može da ih razveseli da kažu “Super!” ili “Baš lepo!”…Ja hvala Bogu imam i “fakultet” i fakultet pa možete samo da me inspirišete da radim više i bolje. Ali kakvu poruku vi šaljete deci? Da nije bitno šta rade i koliko se trude nego da je bitno “rekla kazala” i “zašto li se komšija diže jutros u šes” i da je bla bla truć važnije od toga šta danas mogu dobro da učinim za sebe i svoje okruženje? Za mene je lako, mene možete da zatrpavate jer sam hvala Bogu odavno naučila kako da i svoje a i đubre koje mi dopremate pretvorim u energiju. Znate, mnoge metropole na zapadu proizvode gas od smeća i građani dobijaju ekonomično grejanje. Treba učiti od pametnijih da bi se nešto znalo. I hvala Bogu prava sam osoba na pravom mestu i upoznaću i tinejdžere sa tehnikama i tehnologijama da im ne ubijete duh i volju u tim kritičnim godinama; da ne postanu bezlična lažna imena koja se stide sopstvenog mraka i hoće da ga bace na druge da bi se osetili manje jadno; da ne budu bedna kvazi-Ja koja koja nemaju hrabrosti da stanu iza svog imena i prezimena i zastupaju sebe nego se kukavički maskiraju; koji nemaju šta kreativno iz sebe da pruže pa onda ajde da zamaškamo sve oko sebe da se manje vidi kolko mi nismo dobri; da ne postanu oni koji su neupotrebljivi da pomognu pa onda ajde da saplićemo one koji nešto mogu; da ne budu oni koji govore “odavna” i koji ne znaju kako se pišu navodnici pa se ušeprtljaju i koji nikad neće da shvate šta ovde piše jer ne znaju da čitaju složene rečenice, interpunkciju i smisao. I tako, hvala vam za inspiraciju i hvala za smeće – biće gasa. Od srca preporučujem Volterovo delo “Kandid”, pomoći će vam da nađete svoje Ja i stanete hrabro iza njega; ovi sjajni tinejdžeri su za samo jedan čas shvatili poentu, možda ćete i vi. Mada, mnogo je 60-ak strana, evo vam sažvakano: Najbitnije za sreću je obrađivati i održavati svoje dvorište.
Ne kaže se “odavna”, a i navodnici su ti malo čudni.
čini mi se da je ona veći junak od vas dvojice zajedno….