Vozači, odnosno svi učesnici u saobraćaju postavljaju jedno pitanje kada prelaze pružni prelaz u Svrljig – ”zašto nema svetlosne signalizacije”.
Na području “Železnica Srbije” nalazi se ukupno 2.138 putnih prelaza, a način njihovog osiguranja je različit i može biti saobraćajnim znakovima na putu i trouglom preglednosti, svetlosnim saobraćajnim znakovima i saobraćajnim znakovima na putu, polubranicima sa svetlosnim saobraćajnim znakovima i saobraćajnim znakovima na putu, branicima i saobraćajnim znakovima na putu, neposrednim regulisanjem saobraćaja na putnom prelazu i posebnim merama u određenim slučajevima, ogradama ili drugim uređajima na putnim prelazima za pešake i bicikliste.
U Svrljigu, na pružnom prelazu, nalazi se tzv. Andrejin krst koji označava mesto na kome put prelazi preko železničke pruge u nivou bez branika ili polubranika sa jednim kolosekom odnosno sa dva ili više koloseka.
Mnogi učesnici u saobraćaju, građani i drugi, smatraju da bi zbog svakodnevnih problema i zatvaranja vozača u prostoru između branika, trebalo da se postave, pored zvučne, i svetlosne signalizacije, odnosno prelaz puta preko železničke pruge trebao bi biti označen svetlosnim saobraćajnim znakovima koji najavljuju da se približava voz, da se spuštaju branici, odnosno polubranici.
Nekoliko puta od početka ove godine branici su bukvalno zatvarali vozače koji su se jedva provukli između branika. To mora da se reši, nekako, bilo kako, samo da ne bude većih incidenata, kaže za ”Svrljiške novine” V.I.
Pružni prelaz u Svrljigu, u centru grada, potrebno je dodatno obezbediti, smatraju mnogi. Trenutno na ovom mestu obezbeđena je samo zvučna signalizacija.
3 Komentara
Pa iskreno receno ovaj pruzni prelaz nema ni zvucnu signalizaciju. Ovo je mozda za neko mnogo ranije vreme volovskih i konjskih zaprega bila zvucna signalizacija kada kelepecu ta zvaona na rampi ,ali sada nije. U vreme kada svaki prosecan automobil ima dobru zvucnu izolaciju, audio uredjaje, sum iz uredjaja za zagrevanje ili hladjenje kabine ta zvona se ne cuju. Potrebno je da postoje svetlosna upozorenja i bucnija elektricna zvona koja se cuju. Vozaci ne cuju, rampe se spustaju izmedju kola, po autobusima, po kamionima, po kolima. U siituaciji kada je stanica i otpravnik vozova na stotinak metara kao u slucaju svrljiga eektrifikacija rampe nije teska. Verovatno ta automatizacija ide u sklopu sa signalima pre i posle rampe, gde treba da budu uparena sa signalima na udaljenosti dovoljnoj da voz se zasutavi pa to poskupljuje situaciju.. Makar da otpravnik ukljuci nezavisno obicnim prekidacem treptace kada ima nameru da rukuje mehanicki rampom koja je na sistemu cekrka i zica, sajli.
Radnici železničke stanice su zahtevali sami postavljanje svetlosne saobraćajne signalizacije na pružnom prelazu koju bi oni samiručno uključivali pre početka spuštanja putoprelaznih branika, ali im nadležni nisu dozvolili jer za iste treba projektna dokumentacija.E tada nastajepravi problemko je nadležan da uradi projektnu dokumentaciju da li su to Železnica Srbije ili Putevi Srbije…tako da dok se to ne reši…idemo postarom, menjaće se putpoprelazni branici do daljeg…
E neka urade I jedni i drugi! Pa to je zeleznicka infrastruktura I treba da.je projektuje zeleznica. Uz saglasnost putara.