Hrast je kod Srba Sveto drvo. Oličenje je snage i večnosti. Njime smo kroz mnogevekove postojanja zapisivali našu istoriju. Tugu i radosti, pobede i poraze, bogomolje i puteve nebeske. Njime smo Državu crtali i slobodu međili. Od hrasta smo kolevke pravili. Na njemu barjak nosili. Sa njim se rađali i umirali.
Hrast je naš zaštitnik, saborac i žrtva. I tako,u neka stara vremena, u vreme najduže noći,kad je dan toliko omalio a Sunce onemoćalo, Srbi su žrtvovali svoju Svetinju, izemak Mladog hrasta, da njegovom oslobođenom snagom i toplotom pomogne Mladom Suncu da ojača i zaštiti prvorođenog sina Svarogovog, mladog Boga Svarožića, koji će od oca preuzeti upravljanje nadgodišnjim sunčevim kolovrtom.
Svarog, stvoritelj Neba i Zemlje i svega na Nebu i svega na Zemlji je bio zahvalan Srbima na prevelikoj žrtvi. Pomagao im je. Štitio i podučavao. Podario im vatru, naučio obradi metala kovanjem i drugim veštinama. Zavetovao na čuvanje vatre u kućnom ognjištu.
U današnje vreme, u noći između Badnjeg dana i Božića, u nešto izmenjenom obliku, spremni smo žrtvovati po 7525 put našu najveću svetinju, Mladi hrast, izemak, sadakao Badnjak, koga smo poneli sa sobom iz Stare vere u novu Pravoslavnu, u čast rođenja Bogočoveka Isusa Hrista, da ga svojom snagom i toplotom uzdigne do večnosti.
Na kraju mi preostaje jedino da Vam poželim srećnu novu srpsku 7525. godinu ilipo Hristu 2017. i ne zaboravite Hrast, jer je tako u Zapisu zapisano!!
(Autor teksta: Slobodan Krstić)
