Primena zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje iz 1992. godine nema dobre efekte po razvoj poljoprivrede, pa je povodom toga narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke Milija Miletić glavni inicijator i zagovornik promene ovog zakona.
Naime, predsednik Pododbora Skupštine Srbije za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim i najnerazvijenim područjima Milija Miletić, na minuloj sednici Pododbora rekao je da je potrebno promeniti Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, jer se po tom zakonu pašnjaci ne mogu koristiti ni za šta drugo, niti je moguća njihova prenamena.
‚‚Aktuelni zakon moramo promeniti. Ja sam obavestio nadležno Ministarstvo finansija koje je predložilo ovaj zakon i iskoristio priliku, prilikom izbora naše Vlade, da neformalno razgovaram sa ministrom Vujovićem kako bi ga upoznao sa predlozima ovog zakona koji su loši. Konkretno govorio sam o članu 9 koji decidno zabranjuje da se na zemljištu koje se vratilo selima na korišćenje ne može raditi bukvalno ništa, kao i da ne može da se izvrši prenamena. Samim tim danas imamo preko 200.000 ha zemljišta van funkcije koje zarasta u korov”, kaže Miletić.
Miletić je kao primer naveo opštinu Svrljig koja poseduju oko 4.500 hektara tog zemljišta koje nije stavljeno u funkciju, koje je zaraslo u korov i šiblje, bez obzira što je opština Svrljig imala zainteresovane ljude koji su hteli na tim mestima da ulažu.
Ideja je da Lokalne samouprave dobiju mogućnost da ovo zemljište stave u funkciju, pre svega preko potencijalnih investitora koji bi ulagali u stočarsku, ali i druge vidove proizvodnje.
Zamisao je da naknada za korišćenje ovog zemljišta bude još jedan prihod u budžet jedinicama lokalne samouprave, imajući u vidu najavljene izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava u narednom periodu.
Aktuelni zakon zamišljen je da da vetar u leđa razvoju stočarstva, ali je postao kočnica razvoju istog, kao i sveukupnog privrednog razvoja. Zakonom je više od 200.000 hektara zemljišta blokirano i prepušteno propadanju. Najveći deo tog zemljišta se ne koristi za ispašu stoke, a kako se ne može koristiti u druge svrhe, zarasta u šiblje. Ekonomski efekti njegovog korišćenja su gotovo ravni nuli. Postojećim zakonom nije moguće izvršiti ni promenu namene u građevinsko zemljište, kako bi se na istom mogli graditi objekti u funkciji stočarske proizvodnje, ali i industrijski objekti, čulo se na sednici Pododbora.
