U selima Srbije ima oko 50 hiljada praznih kuća, a u više od hiljadu sela živi manje od stotinu stanovnika. Kako zaustaviti odumiranje sela i obrazovanjem modernizovati poljopriverdu, govorilo se na naučnom skupu u Šapcu, koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti.
Diploma Visoke poljoprivedne škole, Marku Živanoviću iz Tabanovića nije donela direktorsku fotelju, ali jeste napedak na porodičnom gazdinstvu. Znanje koje je stekao tokom trogodišnjih studija, uspešno pirmenju u poljoporivrednoj proizvodnji i tovu stoke.
“Od svega što sam naučio, najviše sam primenio u ishrani goveda i svinja, i pokazalo se kao veoma dobro, smanjio sam troškove ishrane, a pokazalo se kao veoma rentabilno”, kaže Marko Živanović iz Tabanovića.
Da bi poput Marka i drugi mladi ostali na selu i bili uspešni, potrebno je usavršiti obrazovanje i poljoprivrednu proizvodnju kaže akademik Dragan Škorić. Spas sela vidi i u dobroj agrarnoj politici i stimulacija.
“Suština je nove tehnologije za 21. vek, s tim što da budu što više zastupljene intenzivne proizvodnje, pre svega stočarske kao nosilca razvoja sela, voćarstvo, vinogradi, vino, povrtarstvo u otvorenom zatvorenom prostoru”, kaže akademik Dragan Škorić, Odbor za selo SANU.
Iskustvo govori da su visokoobrazovani poljoprivrednici, obično najbolji proizvođači. U obrazovanju mladih, pored teorije, profesori kažu, potrebno je više prakse.
“Struka treba da bude ono vodeće, mi uvodimo veliki broj časova stručne prakse, tako da je to jako bitno, i reforma koja se desila u obrazovanju za sada je pokazala solidne rezultate”, kaže
prof. Vera Milošević, Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija Šabac.“Pored ekonomske strane koja je najznačajnija oblast, da naši agronomi seljaci budu obrazovani i školovani, jer budućnost u obrazovanju i školovanju, nove tehnologije, nova saznanja, mogu primeniti samo ljudi koji su školovani”, kaže prof Radenko Stepić, direktor Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija Šabac.
Da bi smo imali modernu poljoprivrednu proizvodnju koja može da parira svetskoj, neophodna je reforma obrazovanja.
“Ta bi reforma morala da se odvija u tom pravcu tako što bi omogućila opstanak ljudi u selima, to znači, ne smeju se ukidati seoske škole ni onda kad se smanji broj đaka, jer upravo zbog ukidanja škola ponekad i oni poslednji koji su ostali na selu da bi kakvu takvu perspektivu za svoju decu imali, napuštaju seoske sredine”, kaže prof. Milan Mitrović, Pravni fakultet Beograd.
Na velikom broju gazdinstava u Srbiji, proizvodnja je tradicionalna i nije se menjala decenijama. Pored primene novih tehnologija, u zaustavljanju odumiranja sala, neophodna je pomoć države, saglasni su učesnici naučnog skupa u Šapcu.
(RTS)
Jedan komentar
Ne lupajte više bre!,Ko može više nešto da uradi u selu?Gorivo svaki dan skuplje,djibrivo samo pesak i kamen,seme gentesko ,traži da se prska mnogo puta,pa navodnjavanje,a nema vode nigde,,,,jel još hoćete da nabrajam?Srozali ste bre našeg seljaka da pase i prosi.I nije čudo što niki više neće da radi na selu ,,i selo umire ,