Poljoprivredno gazdinstvo Nebojše Milojevića iz Vlahova kod Svrljiga nagrađeno na sajmu Hrane i pića za proizvode od samoniklog divljeg voća.
Beograđani i ostali posetioci sajma Etno hrane i pića nisu propustili da ne probaju slatkorečive čarolije sa svrljiških planina. Pored punomasnog sira, belmuža i ostalih mrečnih proizvoda, ove godine džem od raznih livadskih i brdskih mešavina našao se u centru šažnje.
Na tom polju, svakako da su i trnjine potencijalni brend svrljiškog kraja. To pokazuje i nagrada koju je Svrljižanin, poreklom iz Vlahova, Nebojša Milojević dobio za svoj džem od tog šumskog voća, na sedmom etno sajmu ” Hrana i piće ” u Beogradu.
Izložbeni štand gazdinstva Milojević, pored pobedničke trnjine, obilovao je i drugim džemovima i to od crnog gloga, crnog duda, džema od divljih trešanja, vinogradarske breskve, zove, šipurka i divlje jagode.
Milojević kaže da je zadovoljan plasmanom svoje robe i da je potrebno plasirati sve moguće potencijale hrane i pića na sajmovima širom zemlje. Inače i ove slatke namaze možemo uvrstiti u svojevrsne prirodne proizvodi koje nudi svrljiški kraj.
O trnjini
Trnina ili crni trn (Prunus spinosa) ponekad i nazivana trnjina, trnula, trnavka, trn, crni trn, divlja šljiva mačja šljiva) je vrsta roda Prunus (Maloideae, Rosaceae). Raste uglavno po pašnjacima ili rubovma šuma ili ponekad kao gusto razgranat grm s trnovitim ograncima. Raste u gotovo celoj Evropi i delovima severne Afrike.
Stablo ima vek do oko 40 godina. Visine je između jednog do pet metara a u retkim slučajevima, i do 6 m visine.
Trn se smatra pretkom Šljiva. Pripisuju joj se brojna lekovita svojstva.
6 Komentara
Pa,boga mi,kako su nam njive po selima urasle u trnje jer nema ko da ih obradjuje,mogo bi Svrljig da bude Svajcarska ako krene masovna proizvodnja dzema.
A Nebojsi cestitam na uspehu,dobra je ideja.
Još malo pa će dve godine od kada je Nebojša dobio nagrade na Sajmu u Beogradu, a nema ga na prioritetu podrške sadašnjeg opštinskog rukovodstva sa predsednicom Jelenom na čelu. Dolazili predstavnici Kazahstana, a nema predsednice Jelene da ih posluže džemom od trnjina kao originalnim svrljiškim proizvodom ali i kao tehničkim rešenjem za samonikle šumske plodove kao što je trnjina. To je nedostatak marketinškog znanja i umenja ovog opštinskog rukovodstva, jer je i tema bila kako da se održe ljudi na selu da ne migriraju u veće centre. Eto im Nebojše Milojića kao pokazatelja da treba ostati na selu i raditi na novim proizvodima od samoniklog šumskog bilja, ali ne mogu to videti kada nemaju potrebnog znanja i veština za mesta koja sada zauzimaju u opštinskoj strukturi. Tu im je ispred očiju ali ga neće jer …. oni to najbolje znaju zašto, ali netreba da nas zamlaćuju pričama kako ono što rade je OK, a razvoja nema jer ne daju podsticaj ljudima kao što je Nebojša iz Vlahova.
svaka cast nebojsa cestitam
svaka cast, teco 🙂 greska u tekstu, njegovo ime je Nebojsa Milojic
kako ga naci i naruciti nesto od proizvoda?
Evo šta ima Svrljig da ponudi tržištu Srbije, pa i šire. Postavlja se pitanje koliko će se opštinsko rukovodstvo pokrenuti da ovakve predstavnike iz sela sa svoje teritorije promoviše kao primere dobre prakse u svojoj sredini. Evo gde treba Milija Miletić da dovede Žikinu šarenicu, u ovo selo pa da cela Srbija gleda o postignućima poljoprivrednog gazdinjstva Nebojše Milojića sa džemom od trnjina. To je ono što može da privuče nove goste u Svrljig, da poveća prihode žiteljima ovog mesta ali i sela ove opštine, koji se bave smeštajem i seoskim turizmom. Povezujte se domaćini u Zemljoradničku zadrugu “Svrljižanka” pa ceo svet da zna za vaših ruku dela.