U svrljiškom hramu ”Sveti car Konstantin i carica Jelena” , na dan slave Svetog Dimitrija Solunskog , 8.novembra, služiće se Sveta liturgija koja počinje u osam časova ujutru.
Sveštenik crkve, Strahinja Eraković, pozvao je sve pravoslavne hrišćane ovoga kraja da u hram donesu kolače da se preseku po pravoslavnoj tradiciji.
Kao i svakim praznikom od osam časova u hramu imamo Svetu liturgiju. Bilo bi dobro da pravoslavni hrišćani ovoga kraja donesu svoje kolače u hram da se preseku jer je takva pravoslavna tradicija, pravoslavni običaj, tako bi valjalo da čine, rekao je Eraković.
Svetiteljski praznici su ustanovljeni da se okupljamo oko njihovih svetiteljskih ličnosti, božanskih energija kojim su prosijali, da se ugledamo na njih i da slavimo njihovo večno postojanje i njihovo prosijavanje. Samim tim, Eraković je naglasio da se ne ide na groblje kada se obeležava praznik, odnosno slava .
Pozivam sve koji slave da ne idu ni na dan Svetog Dimitrija kao slave ni na bilo koji drugi dan slava na groblje osim kada se padne to za četrdeseti dan kao parastos ili pomen. Jer mi ne slavimo smrt Dimitrijevu, niti Nikolajevu, već njegovo predstavljenje pred Gospodom i početak njegovih duhovnih dimenzija u duhu Svetome, naglasio je Eraković, čestitajući sutrašnji praznik svim žiteljima opštine Svrljig.
Sveti Dimitrije Solunski Mirotočivi (grč. Άγιος Δημήτριος της Θεσσαλονίκης) je bio hrišćanski mučenik za koga se veruje da je živeo u Solunu početkom 4. veka. Tokom srednjeg veka, sveti Dimitrije je poštovan kao jedan od najvažnijih pravoslavnih vojovnika među svetiteljima. Slavi se 8. novembra po gregorijanskom (novom) kalendaru to jest 26. oktobra po julijanskom (starom) kalendaru.
Kult svetog ratnika Dimitrija je rasprostranjen i kod Srba zahvaljujući velikoj duhovnoj bliskosti sa grčkim narodom, gde je ovaj svetitelj veoma slavljen još od vremena turske najezde. Dimitrije je po očevoj smrti nasledio vojvodsko zvanje, a kako je vaspitavan u hrišćanskom duhu, on je propovedao hrišćanstvo, umesto da ga, po zapovesti i nalogu cara Maksimijana, istrebljuje. Car, saznavši da je namesnik Dimitrije hrišćanin i da je mnoge, umesto da ih odvrati, upravo preveo u hrišćanstvo, naredi te Dimitrije bude prvo utamničen a zatim izboden kopljima, usred molitve. Telo mu bi bačeno, ali ga hrišćani tajno uzeše i sahraniše. Na mestu gde je sveti sahranjen, velmoža Leontije iz Ilirije, izlečen od teške bolesti nad grobom ovog mučenika, u znak zahvalnosti podigao je crkvu. Prilikom iskopavanja temelja crkve pronađene su mošti svetoga velikomučenika Dimitrija.
Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske; isceliteljem bolesnika i nevoljnika. Rusi ga takođe slave i smatraju pokroviteljem i zaštitnikom Sibira. Svi pravoslavni hrišćani i verni slave ovog velikomučenika verujući u njegove isceliteljske moći koje su mnogima pomogle.
U Srbiji se sveti Dimitrije praznuje i kao krsna slava Mitrovdan, a u mnogim krajevima je ovo i dan održavanja zavetina – preslava. Gradovi u Srbiji Kosovska Mitrovica i Sremska Mitrovica dobili su ime po svetom Dimitriju Solunskom Mirotočivom. Mnogi hramovi pomesnih pravoslavnih Crkavâ posvećeni su ovom svetitelju ranohrišćanske epohe.
Jedan komentar
srecna slava domacini