Poljoprivredno gazdinstvo, između Niša i Svrljiga, daleko od bandera i trafo-stanica, prvo je na jugu Srbije dobilo vetrogenerator. Vlasnici Gordana i Miroslav Ristić kažu da je iskustvo dobro, a ušteda velika.
Ukupan potencijal energije iz obnovljivih izvora u Srbiji može podmiriti četvrtinu potrošnje struje, procena je stručnjaka. Ipak, vetrenjače i solarni paneli kod nas su još retka slika. Izolovano poljoprivredno gazdinstvo između Niša i Svrljiga, daleko od bandera i trafo-stanica, prvo je na jugu Srbije ugradilo vetrogenerator.
Posle mnogo muka sa dokumentacijom, taksama i proračunima oko dovođenja struje do imanja na Gramadi, Gordana i Miroslav Ristić odlučili su da struju sami proizvedu koristeći energiju sunca i vetra.
Miroslav Ristić
– Distribucija je tražila 42.000 evra za dovođenje struje i postavljanje bandere za kilometar i 200 metara do našeg poljoprivrednog gazdinstva. Mi smo se opredelili za zelenu energiju koja nas je koštala 9.000 evra, kaže Miroslav Ristić.
Ristići su pre nekoliko godina napustili gradski život, kupili par hektara zemlje na Gramadi i sebi obezbedili egzistenciju u poljoprivredi. Bez struje, posao je bio doveden u pitanje.
– Mnogo odricanja i mnogo teškoća je živeti bez struje. Planirali smo ili da se spakujemo i vratimo u Niš ili da nađemo drugo rešenje, kaže Gordana Ristić.
Sijalica je na vrhu Gramade zasvetlela pre dva meseca. U projektu su učestvovali stručnjaci instituta u Vinči, a subvencijom od 300.000 dinara i niški fond za poljoprivredu, koji će i ubuduće izdvajati sredstva za ekološke izvore energije u izolovanim gazdinstvima.
– Želimo ne samo da u edukativnom smislu razgovaramo o obnovljivim izvorima energije, već da damo realnu mogućnost poljoprivrednicima da to i primene na svojim gazdinstvima, rekla je načelnica Gradske uprave za poljoprivredu Aleksandra Brzaković.
Solarni paneli i vetrenjača obezbeđuju pet kilovata električne energije, što je više od potrošnje ovog domaćinstva. To i besplatni kilovati Ristićima omogućavaju planiranje novih poslova – mini mlekare i etno-turizma, a uloženo će im se isplatiti za pet do sedam godina.
izvor: rts.rs
