Hrišćanske crkve obeležavaju danas Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti. Patrijarh srpski Irinej služi liturgiju Vasilija Velikog u crkvi Svetog Marka u Beogradu.
Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini, jer je to dan koji je Hristos proveo u Hadu.
Na ovaj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.
Posle Velikog petka i Velike subote dolazi Uskrs, najsvečaniji hrišćanski praznik.
Uskrs je najveći hrišćanski praznik u godini.
To je dan radosti večne, dan kada je Hristos, bezgrešni Sin Božiji i Sin Čovečiji, pobedio smrt.
Na Vaskršnje jutrenje zvone sva crkvena zvona, a narod sa sveštenikom ide u Litiju oko crkve.
Posle trećeg ophoda staje se pred crkvena vrata. Sveštenik sa krstom, svećom i kadionicom peva tropar Vaskrsa: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova! Otvaraju se dveri i ulazi se u hram gde je uklonjen grob Hristov.
Nastavlja se uskršnje jutrenje posle koga sledi uskrsnja Liturgija.
Na kraju Liturgije svi vernici se pozdravljaju rečima: Hristos vaskrse, i potvrđuju svoju veru sa: Vaistinu vaskrse !
Hrišćanska vera bez Vaskrsenja nema smisla. Gospod Isus Hristos je svojim čudotvornima vaskrsenjem pokazao svoju božansku moć, pobedio smrt i đavola i otvorio nama put u život večni. Gospod Isus Hristos je svojim čudotvornim vaskrsenjem potvrdio pobedu života, svetlosti i radosti u veri našoj.
Raj ili pakao su stanja naše duše. Gospod Isus Hristos nam je vrata Raja otvorio i na zemlji. Ta vrata, vrata naše svete Crkve pravoslavne, čuvaju angeli i svetitelji. U Crkvu je lako ući. Dovoljna je samo ljubav i vera u istinu zivu:
Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Uskrs je najvažniji praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.
Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.
Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: “neverni Toma”.
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: “Hristos vaskrese” i “Vaistinu vaskrese”. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može“pasti” u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
Ove godine Uskrs “pada” u nedelju, 4. aprila, i po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru, tako da ga zajedno slave i pravoslavni i katolički i protestantski hrišćani.
Za Uskrs se jaja boje crveno i drugim jarkim bojama i poklanjaju prijateljima. Jaje ima simboličko značenje jer se iz njega rađa život. Deca su ta koja se najviše raduju ovom prazniku…
Izvor: juznasrbija.com
