Podeljene sadnice šljiva svrljiškim voćarima ispred zgrade opštine Svrljig 28.oktobra 2010.godine.
Sadnice su podeljene preko “Eko voća” u saradnji sa fondom za razvoj poljoprivrede opštine Svrljig, a proizvođač istih je “Euro kalem”.
Cilj podele sadnica je poboljšanje i veći doprinos u svrljiškom voćarstvu a ujedno na taj način obezbediti bolji plasman svojih proizvoda.
Svrljig je veoma pogodan za razvoj voća, te opština na ovaj način želi da sagleda i pokuša da pomogne sve voćare.
Akcija podela sadnica je postala tradicionalna, po rečima predsednika SO-Svrljig Jelene Trifunović, jer se svake godine podeli oko 5000 sadnica.
Nadanja su da će se sve veći broj voćara pridružiti ovoj akciji odnosno uzimanju besplatnih sadnica.
Danas je podeljeno 5000 sadnica isključivo šljiva, a dodeljene su i prve tri nagrade za prva tri mesta u spravljenju Belmuža.
7 Komentara
i naravno opet treba naglasiti da ti voćari naši imaće velike muke da tu šljivu prodaju , a i rakiju isto , jer nemamo baš otkupnih stanica u nasem kraju, a i ni jednu destileriju registrovanu.A pogon “KRKE” i dalje stoji prazan i neiskorišćen , uprkos silnim obećanjimasadasnjih naših opštinskih čelnika.Da naglasim, u njemu postoji sušara i hladnjača , koja ima izuzetno velike kapacitete za preradu tih šljiva.
Лепо, лепо, биће ракијице.
Него питам се шта би са оним што је нама сврљижанима богом дано -сврљишка овца, јагње, сврљишки сир, леко биље, шумски плодови и пећине, ако се сећате имамо их, а њих треба искористити. Неки искористе обичну јаму да направе атракцију и ЗАРАДЕ НОВАЦ.
Већ смо почели да наш, сврљишки сира и јагањце куповати у Пироту, С. Вањи итд.
Не очекујем одговор, УЧИНИТЕ БР НЕШТО ЗА СВРЉИЖАНЕ !!!!
Slažem se sa tobom “ja”
A videćete ljudi,za godinu, dve ce svi ti voćari izvaditi te sadnice i to proklinjujući i opštinu i opštinsko rukovodstvo i državu u celini , jer neće imati gde da prodaju te šljive !!
Nije mi jasno zašto nam šljive i uopšte voće nije bogom dano a sir jeste. Da li se to sir bere na vrbi pa nam je bogom dan. I za jedno i drugo je potreban rad i ulaganje a potpuno se slažem da je naše brdsko područje pogodno za gajenje pre svega ovaca u slobodnoj paši međutim morate priznati da je i za voćarstvo upravo ovakav teren najpogodniji. Da ne pominjemo da voće može da se gaji i na malim parcelama kao što je većina svrljiških a uz rad mogu da se obezbede prinosi kao i svuda u svetu. Ja lično sadim unazad nekoliko godina šljivu raznih sorti i postigao sam ove jeseni površinu od oko 4 hektara. Za plasman se ne sekiram toliko a posla ima preko glave. pozdrav
Vladane, Vladane,
Govorih ja ne beži sa predavanja, a ti? Tačno je da voće može da se gaji i na malim parcelama, može i na manjim a može i po stablo-dva. Ali to ne znači da je naše područje voćarsko. Postoji par lokacija koje su pogodne za to, ali!!! Ima mnogo istine u tome što kažeš, ako uz mnogo rada u pustinju dovedeš vodu-biće oaza, ali tu ima ono što još treba – sunce, toplota – te dve stvari nama ovde mnoooogo nedostaju. Rani mrazevi i kasni mrazevi su nešto što izrazito ne prija voću. Postoji nešto što se može nazvati, u biljnoj proizvodnji, prirodna reonizacija. Načelo “pre nego što počneš da sadiš pogledaj okolo šta raste” važi svuda u svetu. Naravno entuzijazam i uvođenje novina su neminovno potrebni, naravno uz odgovarajuću pripremu i procenu mogućih rezultata. U to ne treba uvlačiti ljude koji nisu dovoljno ekonomski moćni da podnesu eksperimente, a ni one koji nemaju adekvatnu mehanizaciju, radnu snagu, odgovarajuću stručnu pomoć i dr. Odužih, izvinjavam se, nisam želeo da nikog povredim, ali ovo je tako. Usput, Vladane svaka čast za ta 4 hektara.
Pozdrav.
svaka čast vladane samo nastavi sa šljivom a teren je idealan za šljivu